i

История на Сан Марино  

© Copyright by V.E. Pizzulin & M. Cecchetti

San Marino

1

XIX век: Наполеон III  захтвеа од Кавура да не укида Сан Марино

    Претходна  Следећа

Boutros Boutros-Ghali

Наполеон одлази.

Бечки конгрес  поправља  изнова карту Италије.

Сан Марино је опет унутар папске државе, на  полуострву новог Арлекина. Али сада је близу уједињења.

Уједињење желе либерали, део који се бори за уједињену Италију, да, али демократску и републиканску.

Сан Марино, који је република, управо зато што је република синоним демократије, представља, за ове идеале, један модел, једну заставу.

Симпатије ових либерала експлодирају 1849, када Гарибалди, њихов херој, праћен Аустријанцима, улази у Сан Марино са хиљаду преживелих бораца Римске републике.

Одмах га је окружило десет хиљада војника, добро наоурожаних и добро обучених. Не може се умаћи: или безусловна предаја или битка.

Санмаринези стају између њих као преговарачи. Заустављају стране. Затим, ноћу – ризик је велики – омогућују да побегну Гарибалди, жена му Анита и најугроженији официри, и помажу са лековима, храном, новцем и документима преостале окружене.

Признање Гарибалдија и либералних демократа биће одлучујуће за Сан Марино, заједно за заштитом Француске, на чијем челу је поново Наполеон.

У ствари, да би уједино полуострво, Кавур се управо користи њима: Наполеоном III, Гарибалдијем и либералима.

Не може да их задовољи.

Кавур, када је пролазио испод Титана са својим пијемонтезима, 1860,  оставио је Сан Марино иза себе. Ништа друго није могао  да учини.

На Титану су одахнули. Затим су тек створеној Италији упутили захтев за уговором, то јест признање о суверености.

Овај уговор ће стићи 1862:  после Кавурове смрти када је на власти Ратази, коме су потребни Гарибалди и Наполеон.   

2

NEMINI TENERI

3

Beatus Marinus

4

Consules  1243

5

Malatesta Montefeltro Albornoz

6

 Respublica

7

 Della Rovere

8

 Bembo Addison

9

 Napoleone

10

 Napoleone III Garibaldi

11

UN (ONU)